Generalizovana anksioznost u REKB terapiji

Ivana GruborREBT terapija, Teme

Generalizovana anksioznost se odlikuje hroničnom anksioznošću koja traje najmanje šest meseci, ali koja nije praćena napadima panike, fobijama ili opsesivnim simptomima. Osoba može da doživljava stalnu anksioznoist ili zabrinutost bez komplikacija karakterističnih za druge anksiozne poremećaje. Da bi uopšte i mogla da se postavi dijagnoza generalizovane anksioznosti (svakodnevna  zabrinutost), mora se odnositi na dve ili više stresnih životnih situacija (zdravlje, posao, ljubavni odnosi…) u trajanju od šest meseci. Uz čestu zabrinutost generalizovana anksioznost sadrži još najmanje tri od sledećih šest simptoma: uznemirenost, lako zamaranje, teškoće u koncentraciji, razdražljivost, mišićna napetost, problemi sa spavanjem.

Na kraju, verovatno će vam biti dijagnostikovana generalizovana anksizonost kao poremećaj ako vaša briga i sa njom povezani simptomi uzrokuju značajnu duševnu patnju ili narušavaju  vašu sposobnost funkcionisanja na poslu, u socijalnim situacijama ili u drugim važnim oblastima.

GA može da se javi u bilo kom dobu. Kod dece i adolescenata, briga je usmerena na uspeh u  školi i sportske aktivnosti. Kod odraslih predmet brige može da bude promenljiv. Iako specificne fobije nisu povezane sa generalizovanom anksioznošću, ovaj poremećaj se održava bazičnim strahovima koje su nešto opštije od specifičnih fobija: Npr, strah od gubitka kontrole, strah od neuspeha, strah da ne možete da se izborite sa teškoćama, starah od odbacivanja, napuštanja, strah od smrti ili bolestil. 

Dakle, GA može biti pogoršana bilo kojom stresnom situacijom koja izaziva neke od ovih strahova ili bilo koja situacija u kojoj se povećava vaše opažanje opasnosti ili pretnje.

Uzroci anksioznih poremećaja

Dugorocni predisponirajući uzroci

  1. Nasleđe
  2. Okolnosti u detinjstvu
  3. Nagomilan stres

Biološki činioci

Kratkotrajni uzroci – okidači

  1. lični gubitak
  2. Značajna životna promena
  3. Stimulansi, opojne droge
  4. Trauma, jednostavne fobije, PTSP

Održavajući uzroci

  1. Izbegavanje fobičnih situacija
  2. Anksiozni unutrašniji govor
  3. Iskrivljena uverenja
  4. Potisnuta osećanja
  5. Nedostatak sposobnosti brige o sebi
  6. Visoko stresan način života
  7. Nedostatak smisla ili svrhe života itd.

Terapijske intervencije

Tretman hronične brige

Hronična briga moze biti generalizovana (usmerena na brojne lične vrednosti nrp. porodica, zdravlje, finansije idr) ili specifična (usmerena samo na jednu dominantnu vrednost npr. hronična briga za zdravlje).

Briga predstavlja pokušaj mentalnog rešavanja problema u vezi sa pitanjem čiji je ishod neizvestan, ili sadrži mogućnost jednog ili više negativnih ishoda. Zbog toga je briga usko povezana sa procesom straha. Kod hronične brige, unutrašnje verbalizacije su ispunjene katastrofičnim predviđanjima. Preciznije, osoba a) misli o najgorim mogućim ishodima i b) precenjuje verovatnoću javljanja najgoreg mogućeg ishoda. Lanac razmišljanja obično ide u pravcu sve težih i  težih katastrofičnih predviđanja, po principu „Šta ako…“. Međutim mišljenje nije usmereno na pronalaženje rešenja za aktuelni problem, već otkrivanje svih mogućih katastrofičnih posledica tog problema. Kao rezultat ovakve linije razmišljnja iz trenutka u trenutak se povećava anksioznost povodom budućnosti, tako da je efikasno mentalno rešavanje problema potpuno onemogućeno. Osoba ima utisak da ne može da kontroliše ovaj pravac razmišljanja. Prema REBTu, najznačajnija iracionalna (odmažuća) uverenja koja održavaju brigu mogu se svesti na ideju „ako nešto opasno može da se desi treba da brinem i da budem konstantno okupiran/a razmišljanjem o toj potencijalnoj opasnosti“ ili „ako unapred brinem neće me iznenaditi opasnost“ ili „bilo bi neodgovorno od mene ako ne bih unapred mislio/la o mogućim opasnostima“.

Iracionalna uverenja koja održavaju hroničnu brigu su ponekad implicitna i nedovoljno osvešćena. Relativno se lako otkrivaju, prepoznaju i osvešćuju na osnovu sadržaja i značenja automatskih unutrašnjih verbalizacija. Nagoveštaji uverenja kao što su: mora, ne sme, užasno, apsolutno treba da, neizdrživo, ne mogu da podnesem, život je grozan, ja sam bezvredan ili nesposoban sam…

S obzirom na dugotrajnost, hronicitet i česti otpor na tretman kod generalizovane anksioznosti, smatra se da plan tretmana treba da uključi barem 20 seansi individualnog kognitivno – bihejvioralnog tretmana, s mogućnošću periodičnog praćenja kada je jednom redoviti tretman završen.

Prema REBTu

Događaji sami po sebi ne izazivaju naše emocionalne reakcije već naša interpretacija tih događaja. Interpretacija kreira emociju, emocija kreira ponašanje.

G su ciljevi (vrednosti osobe)

A je aktivirajuci događaj (sam po sebi ni dobar ni loš) 

B je uverenje o tom događaju (procena događaja)

C su posledice (neprijatna emocija i ponašanje u skladu sa njom)

D je nova racionalna alternativa 

E je posledica u vezi sa novim načinom razmišljanja odnosno racionalnim uverenjem

Primer

A – Javni nastup (misao-otkazace mi glas)

B – Iracionalno uverenje: „Ne sme da mi se desi da ostanem bez glasa. Užasno je ako mi se tako nešto desi. Ne mogu da podnesem tu situaciju, smejaće mi se, misliće da sam glup/a“

C – Posledica: emocija anksioznost. Osećaću se postiđeno, pocrveneću, doći ću kući i tu grešku još 1000x proživeti u mislima. Ponašanje: Odlučuješ da ne izlažeš ništa pred publikom ako nije nužno. Kratkoročna posledica: osetićeš olakšanje, dugoročna posledica: strah će biti sve veći što duže izbegavaš.

D – Racionalno uverenje – „Ne bih želela da mi se desi da ostanem bez glasa ali smem. Ako mi otkaže glas jeste loše ali nije užasno i nije najgore moguće, iako je teško mogu da podnesem tu nelagodu. To ne govori o meni da sam glupa ili manje vredna, već da sam pogrešivo, kompleksno i nesavršeno ljudsko biće“.

E – Posledica u skladu sa racionalnijim uverenjem – emocija: zdrava zabrinutost. Olakšanje, govorićeš i sledeći put bez treme uprkos tome što može da se desi da opet pogrešiš. 

„Ako ostanem bez glasa, proći će, sabraću se i krenuti dalje..“,

„Ako ne uspem da nastavim dalje, izaći ću napolje i smisliću nešto, izviniti, pa šta..“

 

Ana Marija Šikl

Dipl. Psiholog

Psihoterapeut pod supervizijom