Greške u mišljenju

Prema REBT – u, iracionalna uverenja podstiču i ostale nelogične i nerealistične zaključke koje čine karakteristične kognitivne greške ili iskrivljena mišljenja tokom emocionalnog poremećaja. Prema Elisu i Drajednu najčešće greške mišljenja su:

1. Skok na zaključak: Proizvoljno zaključivanje bez dovoljno argumenata ili dokaza koji bi potkrepili određeni zaključak ili čak protivureče objektivnoj stvarnosti. Primer: “ Pošto su oni primetili kako sam pogrešio (na način na koji nisam smeo pogrešiti) smatraju me nekompetentnom osobom.“ Kod ovakvog zaključka nalazi se iracionalno uverenje koje ima oblik apsolutističkog zahteva i koje je plodno tle za pravljenje grešaka u mišljenju. Prava terapijska promena se kod klijenta dešava tek kada se ovaj iracionalni zahtev prepozna i zameni racionalnim uverenjem, a simptomatsko poboljšanje nastaje kada se greška u mišljenju prepozna i zameni objektivnom procenom uslova.
2. Proricanje sudbine: Uverenje osobe da zna šta će se desiti, ignorišući ostale mogućnosti. Predviđanje negativnih posledica koje nemaju utemeljenje u realnosti. Primer: “ Pošto mi se smeju zbog ovog neuspeha preziraće me do kraja života.“
3. Fokusiranje na negativno: Odnosi se na preterano razmišljanje o negativnim događajima. Sama logika postupka „šta ako …“ počiva na traganju za ugrožavajućim, odnosno katastrofalnim sadržajima. Primer: „Šta ako moje dete ne primeti da je crveno na prelazu i krene preko ulice.“ Korekcija ove greške u mišljenju se sastoji u usmeravanju klijenta na šanse, umesto da se bavi brigama.
4. Diskvalifikovanje pozitivnog: Odnosi se na zaključak da je neka pozitivna stvar nevažna, otpisuju se i obezvređuju pozitivni aspekti situacije, osobe. Primer: “ Kada mi ljudi daju kompliment za nešto što sam uradio dobro, oni su samo ljubazni prema meni i trenutno zaboravljaju na gluposti koje sam uradio, (a nisam smeo da ih uradim).“ Ova greška u mišljenju se javlja ako se u njenoj osnovi nalazi iracionalno uverenje „ne smem da pokažem nikakvu slabost“. Simptomatsko poboljšanje se kod takvih klijenata dešava ako im se ukaže na ovakvu vrstu greške i ako se nauče da prihvate kompliment i da se samo zahvale. Suštinska terapijska promena se dešava samo ako se iracionalno uverenje iz koga proizilazi ova greška zameni racionalnim uverenjem.
5. Minimalizacija: Preterivanje u svemu što je negativno, a zanemarivanje onog što je pozitivno ili čak negiranje, u cilju potkrepljivanja negativne predstave ili suda. Primer: „To što sam u ovoj igri imao dobre pogotke je samo stvar sreće i uopšte nije bitno, a promašaji (koji mi se nisu smeli desiti) su najgora moguća i neoprostiva greška.“
6. Emocionalno rezonovanje: Uverenje da je nešto istina zato što osećaj govori da je to istina. Primer: „Intuitivno znam da neće doći“, „Osećam da me ne voli“, „Moj osećaj u stomaku mi govori da će se desiti nešto strašno“.  U ovom slučaju se radi samo o pretpostavci iz koje proizilazi osećanje, a zatim se osećanje upotrebljava kao dokaz da je tačno ono što smo pretpostavili. Korekcija ovog oblika emocionalnog mišljenja se sastoji u ukazivanju da je iskaz pretpostavka, čime se relativizuje objektivnost iskaza i redukuje emocionalno stanje.
7. Etiketiranje:  U osnovi ove greške je preterana generalizacija, gde osoba svoj postupak izjednačava sa svojim bićem. Primer: „Pošto sam pogrešio u nečemu (u čemu nisam smeo pogrešiti), ja sam totalni gubitnik i promašaj.“ Korekcija ove greške u mišljenju se sastoji u tome da izbegavamo globalno vrednovanje i da se zadržavamo samo na vrednovanju događaja i postignutih rezultata.
8. Personalizovanje: Tendencija osobe da sebe dovede u vezu sa događajima ili stvarima koje se pojavljuju sasvim mimo nje. Povezivanje se sprovodi na negativan način. Primer: “ Pošto se ne ponašam kompetentno i pošto se ovi ljudi smeju, siguran sam da ismevaju mene.“ Osećanje koje proizilazi iz ovog oblika mišljenja može da bude povređenost, a korekcija ove greške dovodi do ublažavanja osećanja povređenosti.
9. Čitanje misli: Zasniva se na uverenju da znamo šta druga osoba misli, bez provere. Primer: „Znam da misli da sam nesposoban za taj posao“, „Ne odgovara na moje poruke jer me izbegava“. Ovim iskazima je zajedničko da se drugoj osobi pripisuje razlog izvesnog ponašanja i iz tog pripisivanja proizilazi i odgovarajuća emocionalna reakcija prema istoj osobi. Korekcija ove greške u mišljenju sastoji se u postavljanju pitanja: „Da li ja stvarno znam šta druga osoba misli, ili se samo radi o pretpostavci?“
10. Fonizam: Osoba misli o sebi kao o nekome ko se pretvara, ko je lažan i pribojava se da će se to sigurno otkriti. Primer: „Kada nešto ne uradim dobro (kako bi to morao da uradim), a ljudi me ipak prihvataju i cene, ja sam pravi „lažnjak“ i ubrzo će se razobličiti koliko sam u stvari bedan.“
11. Perfekcionizam: Osoba misli da nije dovoljno dobra u onome što radi i da uvek može bolje. Primer: „Uviđam da sam to uradio samo prilično dobro (a trebalo je uraditi savršeno dobro) ali sam ipak nekompetentna osoba.“
12. Sve ili ništa razmišljanje: Odnosi se na opis iskustva pomoću jedne ili dve suprotne kategorije, naglašavanje ekstrma, odnosno crno – belo mišljenje. Ono što se nalazi između ekstrema ne uzima se u obzir. Primer: „Ja sam gubitnik.“
13. Mentalni filter (selektivna pažnja): Ova greška u mišljenju se formira na osnovu aktuelnog kognitivnog i emocionalnog stanja. Kognitivno stanje je postojanje određenog stava prema nekoj osobi ili nekom sadržaju. Mentalni filter predstavlja fokus na negativno i diskvalifikovanje pozitivnog. Mentalni filter ne samo da proizvodi selektivnu pažnju osobe, već menja i opažanje tako da se i neutralni sadržaji opažaju kao ugrožavajući ili neprijatni. Primer: „Izgubljeno je sve“, „Sve je gotovo“, „Upropastio mi je dan“. Simptomatska pomoć takvim klijentima se sastoji u ukazivanju na postojanje filtera i na korekciju opažene stvarnosti. Fundamentalna terapijska promena se dešava i u ovom slučaju ako se otkriju osnovna iracionalna uverenja iz kojih nastaje mentalni filter.
14. Preterana generalizacija: Zaključivanje o celini na osnovu jednog njenog dela za koji osoba pogrešno pretpostavlja da verno predstavlja celinu. Primer: „Uvek pravim greške“, „Nikad nisam srećan“.

Strategija terapijskog rada se sastoji u tome da terapeut prvo pokuša da otkrije iracionalno uverenje, a ako klijent ne dođe do uvida o odnosu između iracionalnog uverenja i emocionalnog stanja, onda se traga za greškama u mišljenju i kroz njihovu korekciju se klijentu pokazuje da se promenom načina mišljenja može promeniti i emocionalno stanje. Sve kognitivne distorzije, odnosno greške u mišljenju se proveravaju kroz ABC model i osporavaju pozivanjem na: empirijsku, logičku i pragmatičnu argumentaciju. Nakon osporavanja, sledi učvršćivanje racionalnih uverenja. Klijent uči da prepoznaje sopstvene kognitivne distorzije i da ih zamenjuje racionalnijim, celovitijim viđenjima i doživljavanjima sebe i drugih.